Prve festivalske večeri Evergreen festivala publika u Nišu uživala je u nastupu Borisa Režaka, umetnika čije su balade godinama deo domaće muzičke scene. Neposredno pred izlazak na scenu, u razgovoru za Rezonancu, govorio je o muzici, doslednosti, karijeri, ali i vrednostima koje, kako kaže, nikada nije želeo da menja zarad popularnosti.
Režak je otkrio da je ove godine planirao veliki solistički koncert u Nišu, ali da ga je zbog obaveza pomerio za narednu godinu.
„Za jedan solistički koncert potrebno je mnogo vremena, a ja ga trenutno imam veoma malo da bih mogao istinski da mu se posvetim, jer Niš to zaslužuje. Zato sam taj koncert pomerio za narednu godinu. U međuvremenu je stigao poziv organizatora da učestvujem na ovom divnom festivalu i to sam sa zadovoljstvom prihvatio“, rekao je Režak.
Na pitanje da li su njegove pesme već postale vanvremenske, bez lažne skromnosti odgovara da veruje da će neke od njih živeti mnogo duže od svih nas.
„Mislim da jesu. Sigurno ‘Gospodska’, ali verujem i ‘Lastavica’, ‘Pokora’, ‘Anđele’, ‘Ti si moja’… To su pesme koje ljudi zaista mnogo vole.“
Iako ga publika danas prepoznaje po emotivnim baladama, priznaje da je na početku karijere imao sasvim drugačije planove.
„Zapravo sam želeo da budem rok muzičar. Hteo sam da moj zvuk bude tvrđi. Međutim, rokenrol je nestao i bio sam svestan da od toga na ovim prostorima ne mogu da živim. Zato sam se okrenuo pop muzici, koju takođe volim.“
Dodaje da su upravo balade ono u čemu se najviše prepoznaje.
„Kada pevam balade, izvodim ih kao da mi je poslednji put. Ja sam Banjalučanin, Krajišnik. Kod nas nema štednje emocija. Daješ celog sebe, pa šta bude.“
Govoreći o karijeri, ističe da nikada nije pravio kompromise koji bi ga udaljili od onoga što jeste.
„Ključ je u istrajnosti. Nisam se menjao. Kakav sam bio na početku, takav sam i danas. Jesam zreliji i iskusniji, ali se nikada nisam igrao svojom karijerom. Mogu iskreno da stanem iza svake svoje pesme. To sam ja.“
Posebno se osvrnuo na odnos umetnika prema publici, ističući da nije dovoljno ostaviti snažan utisak samo na sceni.
„Ne prihvatam opravdanje da je neko umetnik pa može da bude drugačiji privatno. Možeš biti veliki umetnik samo ako si kompletna osoba. Kakav si kada sedneš sa ljudima na kafu, takav treba da budeš i na sceni. Iza svojih pesama moraš da stojiš. Nemoj ljudima predstavljati nešto što nisi.“
Na pitanje da li danas bolje prolaze iskreni umetnici ili oni koji više pažnje posvećuju imidžu, kratko odgovara:
„Nažalost, mislim da takvi bolje prolaze.“
Govoreći o vremenu u kojem živimo, Režak kaže da su se prioriteti značajno promenili.
„Nekada je bilo važno da te ljudi cene i poštuju. Danas je potrebno i jedno i drugo – i poštovanje i novac. Novi projekti su skupi, moraš da zaradiš da bi porodica funkcionisala i da bi mogao da ulažeš u svoj posao. Sve je otišlo predaleko. U toj trci za vremenom i novcem ljudi su spremni da govore svašta.“
Ipak, jednu granicu, kaže, nikada neće preći.
„Meni je muzika svetinja i tu ne smem ništa da diram. Pa čak i po cenu da se jednog dana više ne bavim muzikom.“
Na kraju razgovora poručio je da mu je najvažnije da ostane dosledan sebi, bez obzira na cenu.
„Kasno mi je da se menjam. Tako sam vaspitan, iz takve porodice i takvog komšiluka dolazim. Bilo bi me sramota da uradim nešto zbog čega bi moj komšija loše pomislio o meni. Popularnost jeste slatko voće koje može da pokvari čoveka i da ga ponese. Trudim se da, kad god osetim gordost, što pre spustim loptu. To nije smisao svega. Svi radimo na sebi. Svakoga dana.“
