Vanvremenski hitovi grupe Zana prve večeri Evergreen festivala ispunili su Letnju pozornicu u Nišu, gde je publika svih generacija pevala uglas pesme koje su obeležile više od četiri decenije domaće pop muzike. Emotivan nastup legendarnog benda još jednom je potvrdio da neke melodije ne stare, već ih svaka nova generacija prihvata kao svoje.
A kada sam Jelenu i Zorana Žiku Živanovića, neposredno pred koncert, pitala koja je za njih lično najveća evergreen pesma, odgovor nije bio onaj koji bi većina očekivala.
– Verovatno će svi pomisliti da je to „Dodirni mi kolena“ – rekla je kroz osmeh Jelena.
I teško je osporiti takav odgovor. Upravo ta pesma decenijama je zaštitni znak grupe Zana i jedan od najvećih hitova domaće pop muzike. I sami članovi benda smatraju da publika s razlogom upravo nju doživljava kao njihov najveći evergreen. Međutim, kada govore iz ugla autora i izvođača, njihov izbor odlazi u sasvim drugom pravcu.
– Za mene su to „Značiš mi“, duet koji je Jelena snimila sa svetskim tenorom Boranom Dimićem, „Nikad nedeljom“, kao i „Rane“, koju Jelena peva. To je za mene jedan od najvećih ženskih pop tekstova u istoriji domaće muzike – kaže Žika.
Ipak, priznaje da ih je poslednjih godina najviše iznenadila jedna sasvim druga pesma.
– Potpuno smo iznenađeni što su mlade generacije otkrile „Osećam i znam“. Na koncertima otpevam prva tri stiha, a onda publika nastavi sama uz bend. Pesma uvek pronađe svoj put, bez obzira na to da li je stara tri ili trideset godina – kaže Jelena.
Žika nam je okrio da je upravo ta numera nastala gotovo slučajno tokom snimanja albuma u Švedskoj.
– Bili smo u Švedskoj, u Toršbiju, kada su nam iz Jugotona rekli: „Hajde, uradite još jednu pesmu.“ Napravio sam muziku, a tekst smo napisali Zana Nimani i ja. Tako je nastala „Osećam i znam“, jedna od naših najdražih pesama – prisetio se Žika.
Jelena dodaje da joj je upravo ta pesma oduvek bila među omiljenima, pa joj je posebno drago što je danas otkrivaju i mlađe generacije.
Iako iza sebe imaju više od 45 godina karijere, članovi Zane priznaju da svaki nastup i dalje nosi posebnu emociju, naročito kada na sceni nastupaju uz simfonijski orkestar, kao što je to bilo sinoć na letnjoj pozornici u Nišu.
– Lep je osećaj, zato što čim je uključen simfonijski orkestar, to daje neku težinu i odgovornost. Bez obzira na to što smo 45 godina na sceni kao bend, ovakav koncert je uvek poseban – kaže Jelena.
Dodaje da zbog organizacije nije stigla na tonsku probu, ali da nije imala dilemu da će sve proteći kako treba.
– Sigurna sam da nema šanse da nam se bilo šta loše desi na bini. To su vrhunski muzičari. Shvatila sam da ja više treba da se prilagodim njima nego oni meni – rekla je uz osmeh.
Na pitanje šta danas, posle toliko godina, smatra najvećom nagradom, Žika ne pominje tiraže, nagrade ni prepune dvorane.
– Kada sam počinjao pre 45 godina nisam ni sanjao koliko će ova vožnja trajati. A danas sednete, popijete piće, posmatrate ljude… Oni pevaju, znaju vas i znaju sve vaše pesme. Tada shvatite da ste uradili nešto vredno. To je najveća nagrada koju jedan muzičar može da dobije.
Jelena smatra da je upravo normalnost ono što ih je održalo sve ove godine.
– Ja se vozim tramvajem. Živimo sasvim normalno. Ljudi me nekad pogledaju i pomisle: „Ma nije to ona, nema šanse da se vozi tramvajem.“ A upravo je u tome poenta – ostati normalan.
Na to se nadovezuje i Žika.
– Mislim da su ljudi koji su napravili velike stvari uglavnom veoma skromni, sa obe noge na zemlji. Mislim da je naš bend uspeo da ostane normalan i u modernim i u nemodernim vremenima. Poenta je da radiš ono što iskreno voliš i da se nikada ne dodvoravaš publici. Kada je emocija iskrena, ljudi to prepoznaju.
Posle razgovora bilo je lako razumeti zašto njihove pesme traju toliko dugo. Publika će verovatno još dugo uz grupu Zana prvo vezivati „Dodirni mi kolena“, i to sasvim zasluženo. Ali iza tog velikog hita krije se čitav niz pesama koje sami članovi benda smatraju jednako vrednim, a možda i lično važnijim. Upravo zato, posle više od četiri i po decenije na sceni, njihova priča nije samo priča o jednom velikom hitu, već o pesmama koje su postale deo života nekoliko generacija.
