Mlađe generacije preuzimaju primat na globalnom tržištu luksuza i umetnina, pokazalo je najnovije zajedničko istraživanje sajma Art Basel i švajcarske banke UBS. Prema izveštaju sprovedenom među više od 3.100 kolekcionara visoke neto vrednosti (HNWIs), bogati pripadnici generacije Z (starosti od 20 do 29 godina) tokom 2025. i prve polovine 2026. godine izdvojili su znatno više novca za umetnička dela u odnosu na bilo koju drugu starosnu grupu.
Finansijski jaz među generacijama
Podaci o prosečnoj potrošnji pokazuju dramatične razlike u navikama ulaganja:
- Generacija Z (20–29 godina): Predvodi listu sa impresivnim prosekom od 347.000 dolara potrošenih na umetnine u prethodnoj godini.
- Bejbi bumeri (62–80 godina): Zauzimaju drugo mesto po visini ulaganja, oslanjajući se na decenije akumuliranog bogatstva i stabilne kolekcionarske obrasce.
- Milenijalci (30–45 godina): Zadržavaju stabilan udeo na trećem mestu, balansirajući između kupovine etabliranih autora i digitalnih trendova.
- Generacija X (46–61 godina): Pokazala se kao najuzdržanija na tržištu, sa prosečnom potrošnjom od skromnih 79.000 dolara po kolekcionaru — što je više od četiri puta manje u poređenju sa generacijom Z.
Svi ispitanici u ovoj studiji pripadaju krugu ultrabogatih, s tekućom likvidnom imovinom većom od milion dolara, ne računajući nekretnine i udele u privatnim kompanijama.
Porodični kapital i potraga za unikatima
Uprkos stereotipima da mlađi kupci primarno ulažu u digitalne formate ili prolazne trendove, rezultati govore suprotno:
- Tradicionalni mediji dominiraju: Pripadnici generacije Z i dalje ubedljivo najviše kupuju klasične formate poput slikarstva i skulpture.
- Autentičnost ispred kanona: Gotovo polovina ispitanih (oko 50%) navodi da im je presudan faktor pri kupovini unikatnost i retkost dela, dok im je formalno mišljenje kritike ili prestiž među drugim kolekcionarima u drugom planu.
- Nasleđe i porodični uticaj: Oko 40 odsto mladih kolekcionara potvrdilo je da su strast i naviku kupovine umetnina nasledili iz porodice, što ukazuje na to da je tekuća međugeneracijska tranzicija bogatstva direktno prelila kapital u galerije i aukcijske kuće.
Eksplozija veštačke inteligencije u proceni dela
Jedan od najupadljivijih nalaza izveštaja jeste rapidna integracija modernih tehnologija u proces akvizicije. Udeo kolekcionara koji koriste veštačku inteligenciju (AI) pre donošenja odluke o kupovini skočio je sa 4% u 2024. godini na čak 22% u 2026. godini.
Kolekcionari koriste AI alate za analizu istorijata cena, procenu provenijencije, praćenje tržišnih trendova i upoređivanje estetskih stilova, što ukazuje na to da nova generacija spaja tradicionalne medije sa visoko analitičkim, digitalnim pristupom ulaganju.
rezonanca.rs
