Dok se u većini svetskih kultura učtivost poistovećuje sa formulama poput „molim Vas“ i „hvala“, nordijski jezici nemaju direktan, univerzalni ekvivalent za reč „molim“. Putnici i stranci u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Islandu i Finskoj često se nađu u nedoumici kako da naruče kafu ili se obrate prolaznicima, strahujući da će zvučati grubo.
Ipak, lingvisti ističu da odsustvo ove pojedinačne reči ne predstavlja nedostatak manira, već otkriva sasvim drugačije društvene obrasce – kulturu u kojoj se poštovanje izražava tonom, intonacijom, pogledom i jednakošću među sagovornicima.
Učtivost nije samo u rečima
Dr Džejms Puhovski, istraživač u Norveškom centru za pisanu kulturu, naglašava da traganje za doslovnim prevodom termina „please“ predstavlja pogrešan pristup razumevanju skandinavskog načina ophođenja. Umesto jedne fiksne reči, svaka zemlja koristi sopstvene kontekstualne mehanizme:
- Danska – Prilikom poručivanja u pekari ili kafiću koristi se konstrukcija „må jeg bede om“ („mogu li da zamolim za“), koja na prirodan način formuliše ljubaznu molbu
- Švedska – Umesto reči „molim“, Šveđani na kraj svog zahteva jednostavno dodaju reč „tack“ („hvala“)
- Norveška – Ljubaznost se u velikoj meri prenosi melodijom govora: podizanjem intonacije na kraju rečenice uz direktan kontakt očima i osmeh
Nastavnica danskog jezika Danijela Humelgren podseća da se u Skandinaviji pre svega cene efikasnost i neposrednost. Preterana i kitnjasta formalnost ne samo da nije potrebna, već se ponekad doživljava kao ometanje i usporavanje svakodnevne komunikacije.
Janteov zakon i društvo ravnopravnih
Jezičke strukture u Nordijskom regionu direktna su posledica vrednosti na kojima počiva društvo, pre svega principa apsolutne društvene jednakosti. Formalne titule i persiranje poput „gospodin“ ili „gospođa“ odavno su potisnuti iz svakodnevnog govora.
Ovakav način komunikacije blisko je povezan sa skandinavskim socijalnim kodeksom poznatim kao Janteov zakon (Janteloven) – shvatanjem da niko ne treba sebe da postavlja iznad drugih niti da ističe svoj status. Kada se društvo oslobodi potrebe za hijerarhijom, nestaje i potreba za jezičkim izrazima koji simbolizuju poniznost ili klasnu distancu. Isti model jednakosti prisutan je i u Finskoj, iako finski jezik pripada finsko-ugarskoj, a ne germanskoj porodici jezika.
Preterana ljubaznost izaziva sumnju
Zanimljiv fenomen za posetioce predstavlja činjenica da prenaglašena formalnost u Skandinaviji može delovati neprirodno ili čak sumnjivo. Slanje zahvalnica nakon poslovnog razgovora ili preterano insistiranje na ceremonijalnoj ljubaznosti može se protumačiti kao pokušaj manipulacije ili iznuđivanja posebnih usluga.
Skandinavska ljubaznost je suštinska, a ne deklarativna – ona leži u strpljenju, poštovanju tuđeg prostora i svesti o ravnopravnosti svih ljudi u javnom prostoru.
rezonanca.rs
