Neki umetnici stvaraju da bi bili razumljivi, drugi da bi ostavili trag. Uroš Tošković pripada onoj retkoj grupi autora čija dela ni decenijama nakon nastanka ne prestaju da izazivaju pitanja. Njegovi crteži nisu nastali da bi bili dekoracija, već da bi govorili o čoveku, njegovim strahovima, slabostima i unutrašnjim borbama.
Upravo zato izložba „Linija koja prethodi vremenu“, otvorena u Galeriji Sinagoga, predstavlja mnogo više od još jedne muzejske postavke. Do 1. avgusta publika će imati priliku da vidi oko pedeset crteža iz privatne kolekcije, nastalih tokom sedam decenija stvaralaštva umetnika koji je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i evropskoj umetnosti.
Tošković je bio slikar, ali pre svega vrhunski crtač. Njegova linija bila je brza, nemirna i beskompromisna, kao i život koji je vodio. Školovao se u Herceg Novom i Beogradu, usavršavao u Parizu, gde je proveo gotovo dve decenije, ali nikada nije prihvatio pravila tržišta niti težio umetničkoj udobnosti. Ostao je dosledan sebi, gradeći opus koji se opire svakoj klasifikaciji.
Na njegovim radovima nema idealizovanih figura ni lepote koja želi da se dopadne posmatraču. Umesto toga, pred nama su lica i tela koja nose tragove života, nemira i prolaznosti. Upravo u toj iskrenosti leži snaga njegovog crteža, zbog koje ga mnogi smatraju jednim od najvećih majstora ove likovne discipline na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Posebnu vrednost niške postavke predstavlja činjenica da okuplja radove iz privatne kolekcije, od kojih su pojedini retko bili dostupni javnosti. Oni pružaju uvid u umetnika koji je stvarao van trendova i modnih tokova, ostavljajući iza sebe delo koje ni danas ne gubi na aktuelnosti.
Izložba u Galeriji Sinagoga nije samo prilika da se upozna stvaralaštvo jednog velikog umetnika, već i podsetnik da istinska umetnost ne prati vreme – ona ga nadživljava.
