Na jednoj fotografiji našli su se Ajnštajn, Marija Kiri, Bor, Plank, Hajzenberg i još 24 naučnika koji su oblikovali savremenu fiziku.
Godine 1927. u Briselu je nastala fotografija koja i gotovo jedan vek kasnije izaziva divljenje naučne i šire javnosti. Na njoj se nalazi 29 najvećih naučnika svog vremena, okupljenih na Petoj Solvajevoj konferenciji, jednom od najznačajnijih skupova u istoriji moderne fizike.
Konferencija je bila posvećena elektronima i fotonima, odnosno novoj kvantnoj teoriji koja je u to vreme menjala dotadašnje razumevanje prirode. Upravo za istim stolom našli su se naučnici čije će ideje zauvek promeniti svet.
Na čuvenoj fotografiji nalaze se Albert Ajnštajn, Marija Sklodovska Kiri, Nils Bor, Maks Plank, Verner Hajzenberg, Ervin Šredinger, Pol Dirak, Maks Born, Luj de Broj, Artur Kompton, Volfgang Pauli i brojni drugi velikani nauke. Od ukupno 29 učesnika, čak 17 je bilo ili će postati dobitnici Nobelove nagrade, što ovu fotografiju čini jedinstvenom u istoriji.
Posebno mesto zauzima Marija Kiri. Ona nije bila samo jedina žena među okupljenim naučnicima, već i jedina osoba na fotografiji koja je osvojila dve Nobelove nagrade u dve različite naučne oblasti – fiziku 1903. godine i hemiju 1911. godine. Do danas je ostala jedna od najvećih naučnica u istoriji čovečanstva.
Peta Solvajeva konferencija ostala je upamćena i po čuvenim raspravama između Alberta Ajnštajna i Nilsa Bora o prirodi kvantne mehanike. Njihove naučne polemike, koje su kasnije postale legendarne, oblikovale su razvoj moderne fizike i otvorile pitanja kojima se naučnici bave i danas. Upravo na ovom skupu Ajnštajn je izgovorio svoju čuvenu misao da „Bog ne igra kockice“, izražavajući sumnju u probabilističku prirodu kvantne teorije, dok je Bor branio novo shvatanje sveta na atomskom nivou.
Zbog neverovatne koncentracije genijalnosti na jednom mestu, ova fotografija se danas često naziva „najpametnijom fotografijom ikada snimljenom“. Ona ne predstavlja samo grupni portret naučnika, već simbol trenutka u kojem je čovečanstvo napravilo jedan od najvećih iskoraka u razumevanju univerzuma.
