Digitalno doba nije oduzelo publiku knjizi, već joj je otvorilo nove puteve do nje, transformišući način na koji konzumiramo pisanu reč. Odavno je knjiga postala digitalna, pridružujući se novcu, fotografijama i muzici, a danas se e-knjige čitaju u čekaonicama, a audio-knjige slušaju u vožnji ili šetnji.
Elektronske knjige: Čitanje na dohvat ruke
Brojke potvrđuju popularnost e-knjiga. Prema istraživanju centra „Pew” iz oktobra 2025. godine, e-knjigu je u prethodnih godinu dana čitalo 31 odsto odraslih Amerikanaca, dok su u Evropi, prema Evrostatu, e-knjigu ili audio-knjigu kupile 9,5 odsto korisnika interneta, uz veliki raspon među zemljama.
Uređaji poput „Kindle”-a, „Kobo”-a i „PocketBook”-a približili su elektronsko čitanje širokoj publici. Njihovi ekrani od elektronskog mastila (e-ink) oponašaju štampanu stranicu, čitljivi su na jakom suncu i imaju dugotrajnu bateriju, a u uređaj staje hiljade knjiga. Ipak, većina e-knjige čita na telefonima ili tabletima preko aplikacija, uživajući u prednostima poput prilagođavanja slova i trenutnih prevoda reči. Nedostatak je zaštita od kopiranja koja čitaoca vezuje za jednu prodavnicu i uređaj, onemogućavajući pozajmljivanje ili poklanjanje knjige.
Audio-knjige: Fenomen koji koristi vreme
Audio-knjige rešavaju problem vremena, pa je tako 58 odsto odraslih Amerikanaca makar jednom slušalo audio-knjigu. Prodaja u SAD porasla je na 2,43 milijarde dolara, a izdavači nude preko 750.000 aktivnih naslova. Iako dragocene za osobe sa invaliditetom, publiku audio-knjiga danas pretežno čine ljudi bez smetnji, uglavnom mlađi od 45 godina koji slušaju dok obavljaju druge aktivnosti. Popularnost im leži u tome što ne traže, već koriste vreme, pretvarajući duge romane u savladivo iskustvo.
Dostupnost i budućnost čitanja
U Srbiji su dostupne domaće aplikacije „Slušaj.rs”, „Knjigapriča” i „Storia”, dok su „Audible” i „Spotify” dostupni sa skromnijim katalogom na našem jeziku.
Digitalno doba je pokazalo da se ne takmiče papir i ekran, već knjiga i ostali sadržaji koji traže našu pažnju. Potreba za pričom nije nestala, već je promenila formu, a posetioci Sajma knjiga u Beogradu će se opet gurati između štandova, dok će u džepu nositi hiljade drugih knjiga na telefonu. Na kraju, knjiga ne pripada formatu, već čitaocu.
Stručna knjiga u Evropi
Prema Federaciji evropskih izdavača (FEP), ukupan prihod izdavača iznosio je oko 24,9 milijardi evra. Akademske i stručne knjige činile su 16,7 odsto tog prihoda, dok knjige za širu publiku donose oko polovinu prihoda (50,7 odsto). Stručna i akademska literatura čine stabilan i značajan deo evropskog tržišta knjiga.
rezonanca.rs
