Ko će ove godine dobiti Nobelovu nagradu za književnost odlučuje Švedska akademija, ali odluka koja će biti saopštena 8. oktobra rezultat je višemesečnog procesa koji počinje gotovo godinu dana ranije.
Nova stalna sekretarka Švedske akademije Ingrid Karlberg trebalo bi da 8. oktobra oko 13 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu saopšti ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu.
Iza konačne odluke stoji složen postupak u kojem učestvuju članovi Nobelovog komiteta, Švedske akademije, kao i brojni književnici, profesori, prethodni laureati i predstavnici književnih udruženja koji imaju pravo da predlažu kandidate.
Ko može da predloži kandidata?
Švedska akademija, koju čini 18 članova iz sveta književnosti, akademske zajednice i intelektualnog života, proces nominacija pokreće u septembru prethodne godine.
Nobelov komitet Akademije tada šalje obrasce stotinama osoba i institucija koje imaju pravo da predlože kandidate. Među njima su univerzitetski profesori književnosti i lingvistike, prethodni dobitnici Nobelove nagrade za književnost, kao i predstavnici relevantnih književnih udruženja.
Godišnje može biti predloženo i do 200 kandidata, a Nobelov komitet ima mogućnost da sam uvrsti nova imena, uključujući i autore koji su bili nominovani prethodnih godina.
Od stotina imena do pet finalista
Nakon što se prikupe nominacije, Nobelov komitet tokom proleća, kroz nekoliko faza, sužava izbor i Akademiji predlaže pet kandidata.
Tokom leta članovi Švedske akademije proučavaju dela kandidata i međusobno razgovaraju o njihovom književnom stvaralaštvu. Konačna odluka donosi se početkom oktobra, kada se ime laureata i zvanično objavljuje.
Kriterijumi kojima se Akademija vodi nisu u potpunosti precizirani, što ostavlja prostor za različita tumačenja književne vrednosti i uticaja određenog autora.
Šta je potrebno za Nobelovu nagradu?
Alfred Nobel je u svom testamentu naveo da nagradu treba da dobije autor koji je stvorio „najizvrsnije delo u idealističkom pravcu“.
U praksi, prema analizama stručnjaka, važnu ulogu mogu imati književni kvalitet, uticaj autora, inovativnost i sposobnost njegovog dela da prevaziđe granice sopstvene kulture.
Poseban značaj imaju i prevodi, jer omogućavaju da književnost određenog autora postane dostupna čitaocima širom sveta. Velike međunarodne književne nagrade takođe mogu doprineti vidljivosti kandidata.
Kandidati ostaju tajna 50 godina
Jedan od najzanimljivijih delova procesa jeste tajnost nominacija. Javnost ne može odmah da sazna ko je bio među kandidatima, već se podaci o nominacijama objavljuju tek 50 godina kasnije.
Arhivski podaci pokazuju da pojedini autori mogu biti nominovani mnogo godina pre nego što dobiju Nobelovu nagradu. Britanska književnica Doris Lesing, na primer, prvi put je nominovana 1972. godine, a nagradu je dobila 2007.
Nobelova nagrada nije rezervisana samo za romane
Iako se Nobelova nagrada za književnost najčešće povezuje sa romanopiscima, ona može biti dodeljena autorima različitih književnih žanrova.
Među laureatima su bili pesnici, dramski pisci, ali i autori specifičnih književnih formi. Posebnu pažnju izazvala je odluka iz 2016. godine, kada je nagradu dobio američki kantautor Bob Dilan, čime je potvrđeno da granice književnosti u ovom procesu nisu strogo vezane za tradicionalne forme.
Do sada je Nobelovu nagradu za književnost dobilo 122 autora, među kojima je 33 bilo poreklom izvan Evrope. Kada je reč o polnoj zastupljenosti, muškarci su i dalje znatno brojniji među laureatima, iako je u poslednjim godinama udeo žena povećan.
Konačno ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu biće poznato 8. oktobra, čime će biti završen jednogodišnji proces izbora novog laureata.
rezonanca.rs
