Jedna fotografija, jedna tužba i lekcija koju digitalni svet nije zaboravio više od dve decenije.
Barbra Strejsend više od šest decenija oduzima dah svojim vanvremenskim glasom. Podjednako autentična pevačica i glumica, svojom neverovatnom karijerom svrstala se u red najuticajnijih umetnika savremenog doba.
Nestvarno delikatnog i nadasve prepoznatljivog glasa, oskarovka, višestruka dobitnica Gremi i Emi nagrada, uspešna glumica, rediteljka i producentkinja, ostavila je neizbrisiv trag u muzici, filmu i pozorištu. Njena karijera obeležena je brojnim hitovima, među kojima su „Woman in Love“, „The Way We Were“ i „Memory“, kao i filmovima koji su postali klasici svetske kinematografije. Ipak, njeno ime danas ne povezuje se samo sa umetnošću. Ono je ušlo i u rečnike digitalne kulture zahvaljujući fenomenu koji je dobio naziv „Streisand efekat“.
Izraz opisuje situaciju u kojoj pokušaj da se neka informacija sakrije ili ukloni iz javnosti proizvede potpuno suprotan rezultat, potvrđujući da je i loša reklama, zapravo dobra.
Iako se danas koristi širom sveta, malo ko zna da je nastao zbog jednog sudskog spora iz 2003. godine.
Te godine fotograf Kenet Adelman radio je projekat kojim je dokumentovao stanje kalifornijske obale iz vazduha kako bi ukazao na procese erozije. Među više od 12.000 fotografija našla se i jedna na kojoj se iz daljine vidi vila Barbre Strejsend u Malibuu. Fotografija nije bila napravljena zbog nje, niti je privlačila posebnu pažnju javnosti. Naprotiv, do trenutka kada je pokrenut sudski postupak pregledana je svega šest puta. A da situacija bude još smešnija, dva pregleda zabeležili su njeni advokati, jedan osoba koja je naručila kopiju fotografije, dok su preostali bili deo redovne evidencije projekta. Praktično niko izvan tog kruga nije znao da fotografija postoji.
Situacija se promenila kada je umetnica podnela tužbu, zahtevajući uklanjanje fotografije zbog narušavanja privatnosti i odštetu od 50 miliona dolara. Vest o sudskom postupku ubrzo su preneli mediji širom sveta. I tu sve počinje. Ljudi počinju da je masovno traže i dele.
Tokom narednog meseca fotografiiju je pregledalo više od 420.000 ljudi, a snimak, gotovo nepoznat do tada, postaje globalno prepoznatljiv.
Ni sudski epilog nije išao na ruku poznatoj pevačici.
Zahtev za uklanjanje fotografije je odbačen, umetnica je izgubila spor i bila obavezna da plati troškove postupka.
Mnogo veći poraz svakako je bio činjenica da je upravo tužba učinila fotografiju jednom od najpoznatijih na internetu.
Tako je jedan pokušaj zaštite privatnosti postao primer koji se i danas proučava na fakultetima komunikologije, novinarstva, prava i digitalnih medija. Stručnjaci su ovom fenomenu dali naziv „Streisand efekat“, a izraz je ubrzo postao deo svakodnevnog rečnika internet kulture.
Od tada se ovaj pojam koristi u brojnim situacijama. Kada političari pokušaju da zabrane objavljivanje neprijatnih informacija, kada kompanije zahtevaju uklanjanje kritičkih tekstova ili kada poznate ličnosti sudskim putem žele da spreče širenje fotografija ili snimaka, često se dogodi da upravo ti sadržaji postanu viralni. Psiholozi objašnjavaju da zabrana kod ljudi podstiče radoznalost – ono što je skriveno ili zabranjeno odjednom postaje zanimljivije nego što je bilo pre pokušaja cenzure.
Paradoks digitalnog doba upravo je u tome što internet teško zaboravlja. Svaki pokušaj skrivanja informacije može da postane njen najjači pokretač, naročito u vremenu društvenih mreža, kada se sadržaji šire brzinom koju je gotovo nemoguće kontrolisati.
Ironija cele priče jeste da Barbra Strejsend nikada nije želela da njeno ime postane simbol ovog fenomena. Međutim, upravo zbog jednog pravnog spora ono je zauvek ostalo povezano sa pravilom koje važi i danas: što se više trudite da nešto sakrijete, veće su šanse da će to videti ceo svet.
Više od dve decenije kasnije, „Streisand efekat“ nije samo zanimljiv detalj iz biografije slavne umetnice, već važna lekcija o prirodi interneta, ljudskoj radoznalosti i granicama kontrole nad informacijama. Ono što je počelo kao pokušaj zaštite privatnosti preraslo je u globalni pojam koji podseća da u digitalnom svetu ponekad upravo pokušaj da nešto ostane skriveno postaje razlog da to sazna ceo svet.
