Izložba se u Salonu 77 u Niškoj tvrđavi otvara u 20 sati
Umetnički opus Nevenke Stojsavljević rezonanca biće predstavljen izložbom koja će, u organizaciji Galerije savremene likovne umotnosti, večeras zvanično biti otvorena u Salonu 77 u Niškoj tvrđavi.
Radovi istaknute beogradske grafičarke i slikarke predstavljaju jedan od najdoslednijih primera istraživanja odnosa između prirode, svetlosti i grafičke materije u savremenoj srpskoj umetnosti.
Njen grafički list nije samo prozor ka prirodi, već matematički promišljena površina. Radovi su čvrsto utemeljeni na jasnim osama. Horizontala obično sugeriše mir, dok vertikala daje kompoziciji ritam i stabilnost. Dinamična geometrija je u njenom radu gramatika vizuelnog jezika i razuma, dok je boja emocija. Upravo ta sinteza čini njeno delo jedinstvenim i prepoznatljivim u savremenoj srpskoj grafici.
Tako ovi radovi funkcionišu kao vizuelni algoritmi. Linije se preklapaju, lome i ukrštaju, stvarajući utisak neprekidnog kretanja unutar strogo kontrolisanog sistema.
Kritičari je deklerišu kao „umetnika istraživača“ i „umetnika okrenutog sebi“, zato je i njena geometrija istovremeno egzaktna (naučna) i duboko introspektivna.
Upotreba metalik tonova (srebrne u kombinaciji sa crnom i belom) nije dekorativna. Ona služi za hvatanje realnog svetla u prostoru galerije, čime grafika prestaje da bude statična slika i postaje svetlosni objekat.
Odsustvo jarkih boja u najnovijim ciklusima ukazuje na filozofsku zrelost – svedenost na suštinu, gde kontrast svetla i senke menja potrebu za naracijom, možemo reći da postiže hromatsku tišinu.
Dok su njeni raniji radovi (70-ih i 80-ih) bili „teški“ od urbanih motiva i teksture bakropisa, najnoviji radovi na papiru teže dematerijalizaciji.
U serigrafijama postignuta je takva preciznost da oblici deluju kao da lebde. Geometrija ovde ne „zatvara“ prostor, već ga otvara i čini ga prozračnim.
Fokus je na strukturalnosti: Linija je postala nosilac energije, a ne samo granica oblika.
Najnoviji opus može se definisati kao „Matematička duhovnost“.
Umetnički kritičari se slažu da je Nevenka uspela u najtežem umetničkom podvigu – humanizovala je geometriju. Njeni najnoviji radovi nisu hladne konstrukcije, već zapisi o harmoniji kosmosa. Ona je beogradsku grafičku školu izvela iz okvira tradicionalnog pejzaža u sferu čiste, eterične apstrakcije koja komunicira sa univerzalnim principima reda i svetlosti.
Ovim radovima ona dokazuje da geometrijska strogost ne isključuje lirskuosetljivost; naprotiv, kod Nevenke, jedno bez drugog ne može postojati. Ona ostaje beskompromisni čuvar integriteta grafičkog lista, pretvarajući ga u savremeni portik kroz koji posmatrač ulazi u prostor tišine i apsolutne ravnoteže.
Nevenka Stojsavljević je završila Fakultet primenjenih umetnosti 1977. godine, a posdiplomske studije 1980. na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu. Studijski boravila u Parizu 2009. godine. Nagrađivana je četrnaest puta za svoj umetnički rad. Do sada je priredila trideset osam samostalnih izložbi, a učesnica je na preko 300 kolektivnih u zemlji i svetu (Francuska, Norveška, Španija, Nemačka, Belgija, Japan, Slovenija, Makedonija, Mađarska, Poljska, Hrvatska, Češka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora …
Učestvovala je na mnogim simpozijumima u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1978. godine. Radila je kao profesor u Školi za dizaj i na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. U Nišu je samostalno izlagala 1991. i 2005. a bila je i učesnica Likovne kolonije Sićevo. Njeni radovi nalaze se u vlasništvu mnogih muzeja, galerija kao i u privatnim kolekcijama.
Izložba u Salonu 77 će trajati do 7. juna 2026. godine.
