Gotovo pet decenija muzike, više od 20 studijskih albuma i prepoznatljiv spoj džeza, fanka i soula stoje iza Incognita, jednog od najznačajnijih britanskih sastava acid jazz scene. Večeras se vraćaju pred nišku publiku – na glavnoj bini Nišvila nastupiće od 23.35.
Za osnivača i lidera grupe Jean-Paula „Blueyja“ Maunicka povratak u Niš nije samo još jedan datum na dugoj turneji. Ovaj grad pamti po publici koja muziku, kako kaže, ne posmatra sa strane, već u njoj učestvuje.
„Ovde uvek imam isti osećaj – kao da ljudi čekaju da budu nahranjeni muzikom. To mi se dopada. Ja na koncert ne idem sa unapred stvorenim očekivanjima, niti da bih bio kul i čekao da neko uradi nešto što će me impresionirati. Idem da učestvujem, da osetim komunikaciju koju ćemo bend i ja imati“, rekao je Maunick uoči nastupa.
Prvi susret Incognita sa Nišvilom dogodio se 2006. godine. Koncert je ostao upamćen po kiši, ali još više po publici koja je ostala uz bend tokom višesatnog nastupa.
Dve decenije kasnije, Bluey kaže da u Nišu i dalje prepoznaje istu vrstu veze između bine i ljudi ispred nje.
„Između publike i benda postoji razgovor, a ovde u Nišu se to veoma jasno oseća. Ili u publici ima mnogo muzičara i pevača, ili ljudi ovde jednostavno prihvataju muziku na veoma otvoren i prirodan način.“
Bend koji nikada nije trebalo da bude bend
Incognito je nastao krajem sedamdesetih, ali Bluey kaže da njegova ideja od početka nije bila da napravi bend u klasičnom smislu.
„Kada sam pre 47 godina pokrenuo Incognito, nisam želeo bend. Bend je kao banda. Ja sam želeo muzičku porodicu koja će se razvijati, okupljati ljude iz različitih sredina i stvarati drugačiju kulturu.“
Kroz tu porodicu tokom decenija prošao je veliki broj muzičara i pevača. Umesto da promene doživljava kao pretnju identitetu Incognita, Maunick ih vidi kao jedan od razloga njegove dugovečnosti.
„Svaki put kada dođe novi muzičar ili pevač, radujem se tome, jer donosi nove nijanse u način na koji govori i svira. Istovremeno i ja učim od njih.“
Upravo je takva otvorenost pomogla Incognitu da tokom gotovo pola veka sačuva prepoznatljiv zvuk, a da pritom ne ostane zarobljen u vremenu u kojem je nastao.
Pesme poput „Always There“, „Still a Friend of Mine“ i „Don’t You Worry ’bout a Thing“ postale su deo istorije britanskog acid jazza, dok su se kroz muziku Incognita decenijama preplitale različite generacije i uticaji džeza, soula i fanka.
Maunick je ove godine dobio i MBE u okviru rođendanskih počasti britanskog kralja za doprinos muzici.
Kada više ne možeš da sviraš, a muzika ostane
Iza povratka Blueyja Maunicka na Nišvil nalazi se, međutim, i mnogo ličnija priča.
Lider Incognita boluje od Parkinsonove bolesti, nedavno je prošao i kroz operaciju srca, a zdravstveni problemi doveli su do toga da više ne može da svira gitaru.
Za čoveka čiji je život gotovo pet decenija neraskidivo vezan za instrument i binu, to je velika promena. Ali ne i razlog da napusti muziku.
Maunick nastavlja da putuje sa Incognitom i bude uz muzičare koje je decenijama okupljao. Njegova uloga se promenila, ali razlog zbog kojeg ostaje nije.
„Naučio sam da muzika nije tu samo da meni pomogne da prolazim kroz život – ona pomaže i drugima. Ako mogu da budem od koristi, nastaviću da dolazim.“
U njegovom slučaju ideja o Incognitu kao „muzičkoj porodici“ danas možda ima još veće značenje nego kada je bend nastajao.
Instrument više nije ono što određuje njegovo mesto u toj porodici. Posle gotovo pet decenija, ostaju muzika, ljudi i zajednica koju je oko njih stvarao.
A večeras će deo te zajednice ponovo biti i niška publika – ona za koju Bluey kaže da sa bendom neprestano „razgovara“.
Incognito će na glavnu binu Nišvila izaći u 23.35. Pre njih, od 22.25, nastupiće Vlatko Stefanovski Trio, dok će prvu noć glavnog programa posle ponoći zatvoriti KAL i Zejna.
Glavni program 32. Nišvil džez festivala traje od 13. do 16. avgusta u Niškoj tvrđavi.
