Izgleda da je Holivud odlučio da vanzemaljci više nisu „bad guys“- narativ koji je već bio svojstven Stevenu Spielbergu u „Close encounters of the third kind“, a posebno u filmu „E.T.“. Magija ovog filma, međutim, izostala je u dugo najavljivanom filmu čuvenog reditelja.
Jedan od „najvećih ambasadora vanzemaljaca na zemlji“ sigurno je proslavljeni reditelj Stiven Spilberg koji na velika platna donosi novo ostvarenje „Disclosure day“, premijerno prikazano u bioskopima 12. juna, kada je stiglo i u brojne bioskope u Srbiji.
Fanovi su ga očekivali sa velikim nestrpljenjem, posebno što se omiljenoj temi Steven Spielberg vratio posle više decenija pauze. vratio posle više decenija pauze. Tema koja se bazira na sve aktuelnijoj ideji da se istina prikriva. Svedoci smo da se u američkom Kongresu ponovo raspravlja o neidentifikovanim vazdušnim fenomenima. Bivši vojni zvaničnici tvrde da su prikrivane informacije, dok nekadašnji pripadnici američkih oružanih snaga pominju objekte koji nisu mogli da budu identifikovani
Kombinujući misterioznu naučnu fantastiku i akciono-avanturistični film, film se uglavnom odvija kao triler potera.
Programer uzbunjivač Danijel Kelner i meteorolog Margaret Ferčajld pronalaze se kada se probude njihove potisnute veštine čitanja misli i razumevanja univerzuma. Duo se bori da pobegne korporaciji Wardex i razotkrije dokaze o dolasku vanzemaljaca na Zemlju. Reditelj je okupio zavidnu glumačku ekipu: Emily Blunt, Josh O’Connor, Colin Firth, Eve Hewson, Wyatt Russell i Colman Domingo, a scenario i muziku su napisali Spilbergovi dugogodišnji saradnici David Koepp i John Williams.
Od detinjstva fasciniran tom tematikom i u potrazi za istinom, Spielberg je početak magije najavio filmom „Close Encounters of the Third Kind“ dok je „E.T.“ obeležio naše odrastanje, donevši sa toliko topline priču o vanzemaljcu, ali i pitanje koje se ne tiče samo izvesnosti postojanja drugih oblika života u svemiru, već i mogučnosti da bi oni, zapravo, mogli biti prijatelji.
Možda se njihova razvijenost civilizacije odlikuje i dubljim poimanjem postojanja i veštinama uma koje, vođeno višim sistemima vrednosti i bezuslovne ljubavi, ima mnogo veće sposobnosti delovanja? Čini se da je upravo taj narativ ponovo inspirisao reditelja da na veliki ekran donese priču, koja je svakako već poznata ideja, ali koja je imala potencijal da preraste u uzbudljivo i emotivno putovanje koje bi trebalo da nas natera da se zamislimo.
I tu, reklo bi se, nastaje prvi problem. Scenario i dijalozi nam prosto ne daju da se zamislimo. Kao da je sve pisano za publiku kojoj je potrebno detaljno objasniti svaku misao. I tako se, bez posebne napetosti ili uzbuđenja, ređaju neoriginalne fraze koje bi trebalo da nas prosvetle. Dijalozi su, nažalost, pisani lenjo, a karakterizacija likova je nepotpuna(na početku filma skoro da i ne postoji.)
Scenarista David Koepp sve je sveo na niz pojednostavljenih poruka, a umesto glume koja treba da nas potpuno ubedi i uvuče u priču, nižu se nekakve deklarativne rečenice koje, kao gotov i sažvakan proizvod, treba da nam prenesu poruku filma. Tako nam poptuno nekarakterizovan, pa tako i obesmišljen lik Daniela Kellnera, donosi Josh O’Connor, koji je neosporno sjajan glumac. I to je možda najbolji primer da ni oni izuzetne suptilnosti i talenta, ne mogu da nadomeste slab scenario. Kakva šteta. Ali, to nije najgore, jer je od toga još besmislenije napisan lik partnera junakinje koju igra Emily Blunt. O kastingu da i ne govorimo. Ne možemo reći da je loše realizovana sjajna ideja, jer ona zapravo već dugo postoji. Ali, možemo reći da je uništena potencijalno dobra priča kojoj su se fanovi mesecima radovali. Nismo doživeli Spielbergovu magiju, ni ono dečje strahopoštovanje koje je reditelj vešto budio u nama.
Zbog toga Disclosure Day nije film koji nema šta da kaže, već ostvarenje koje sjajnu priču izgovara, umesto da je priča. Ovom filmu dajem slabiju ocenu: 5/10.
