Kanadska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka En Karson dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2026, saopštio je Nobelov komitet. Ona je postala 19. žena u istoriji koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem.
Nagrada joj je dodeljena „zbog njenog smelog i inventivnog opusa koji je, u razigranom dijalogu sa klasičnom tradicijom, stvorio nove oblike savremene književnosti“, navedeno je u zvaničnom obrazloženju.
Iz komiteta ističu delo „Noks“ (Nox) iz 2010. godine kao nezaboravno ostvarenje 76-godišnje autorke, napisano u znak sećanja na njenog brata Majkla, koji je misteriozno nestao pre smrti u Danskoj 2000. godine. U ovom radu opipljiv je dubok osećaj gubitka. Autorkin rad je godinama hvaljen zbog brisanja granica između poezije, fikcije i nauke. En Karson je prevodila starogrčku književnost i duže od tri decenije radi kao profesorka klasičnih nauka.
Prethodne godine priznanje je pripalo mađarskom piscu Laslu Krasnahorkaiju, dok je poslednja laureatkinja pre Karsonove bila francuska književnica Ani Erno 2022. godine.
Priznanje, koje se dodeljuje za celokupno životno delo, donosi dobitnici novčani iznos od 12 miliona švedskih kruna (oko milion evra).
Etimologija reči u srži rada i humor protiv dosade
En Karson je rođena 1950. godine u Torontu. Doktorsku disertaciju „Odi et Amo Ergo Sum“ objavila je 1981. u časopisu „Klasici“. Skoro celokupno njeno književno stvaralaštvo nalazi se na preseku filološke posvećenosti jeziku i težnje za novim značenjima. Po njenom sopstvenom priznanju, polazna tačka svakog njenog dela jeste etimologija reči.
Kao svog najvećeg neprijatelja autorka je svojevremeno označila dosadu, protiv koje se u delima bori oštrim humorom. Jedan od najpoznatijih primera je delo The Beauty of the Husband: A Fictional Essay in 29 Tangos („Lepota muža: Fikcionalni esej u 29 tanga“) iz 2001. godine, koje kroz motive neverstva i stihove pesnika Džona Kitsa dekonstruiše bračne odnose.
Istorijat i kriterijumi prestižnog priznanja
Odluku o laureatu donosi Švedska akademija, koja se rukovodi statutom Nobelove fondacije o delima koja donose maksimalnu korist čovečanstvu u „idealističkom pravcu“. Savremeni pristup pod ovim podrazumeva izuzetno izvođenje, stil i jezik samog dela.
Od 1901. godine nagrada je dodeljena 118 puta. Najmlađi laureat bio je Radjard Kipling (1907. u 41. godini), dok je najstarija dobitnica bila Doris Lesing (2007. u 87. godini). Priznanje nije dodeljivano sedam puta (1914, 1918, 1935. i od 1940. do 1943. godine), a dvojica pisaca su ga odbila – Boris Pasternak 1958. pod pritiskom sovjetskog režima i Žan-Pol Sartr 1964. godine, dosledan stavu da ne prihvata zvanična priznanja.
